Poetry, Aleksa Santic

Ne ostajte ovde!… Sunce tuđeg neba
grejaće vas bolje no što ovo greje.
Gorki su ovde zalogaji hleba
gde si rob svome, a brat brata melje.

Od maćehe svoje, svak će naći bolju!
Kad maćeha huda zemlja vam je ova
a drugde vas čekaju sa hlebom i solju –
idite tamo, gde sudba je bolja.

Pradedovi vaši behu pravi divi,
uzori svetli, što čuvati znaše;
u ovoj zemlji ne ostajte i vi,
sad je celu tuđem rasprodaše.

Ko pusta grana, kad jesenja krila
trgnu joj lisje i pokose ledom,
s vama i bez vas Srbija bi bila.
Skrnavljena majka rastaće se s čedom.

Ne daje suzi da joj s oka sleti,
ne zove vas nazad u naručja sveta.
Šalje vas u život – ne morate mreti
tu gde vas rab i nesreća sreta!

Tamo vas neko i ne zna a voli.
I ako niko poznati vas neće,
biće prema vama ljudskiji i bolji.
Zao dom gori je od tuđinske sreće.

Ovde vas svako bratski za vrat steže –
a u tuđem svetu na vas život čeka;
Za ove krše ništa vas ne veže,
osim ime, jezik, i lanaca zveka.

Ne ostajte ovde!… Sunce tuđeg neba
grejaće vas bolje no što ovo greje.
Gorki su ovde zalogaji hleba
gde si rob svome, a brat brata melje.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s